idu dani

Previše radim,

previše razmišljam,

previše pušim,

previše sam neuredna, 

previše posesivna,

previše nesigurna,

ali sam nadasve simpatična.

I svesna sam da ovo zvuči kao onaj krš Merlinkin citat koji svi šeruju na fejsu...Dragi moji, previše me zabole.

Radim po ceo dan, i onda dodjem kući i nemam kome da kažem ni "mrš!"

Imam momka koji trenutno radi u Crnoj Gori i nismo se videli mesec dana.

Imam bivseg momka koji je divan ali me jako potresa.

Prvog sa spiska volim kako treba.

Drugog kako ne treba.

Nemam TV.

Kompjuter mi je na servisu vec mesec dana.

Ovaj sa kog kucam je krntija koja se sve vreme gasi.

Radio hvata iskljucivo stanice koje mi se ne dopadaju.

Strašno sam usamljena.

Pa, ipak, po prvi put imam osećaj kako će sve biti dobro.

 Idem na more na  jedan dan od kog ću se emotivno izdržavati još nekih trideset.

I stvarno, mislim da mi je daleko bolje nego većini:)