idu dani

Vidite, sada mi je mnogo lepo.

Danas mi je bilo mnogo strašno.

I, da se razumemo, meni je uvek lepo oko 5 ujutru.Tada je najbolja muzika na radiju i super je kada izadjem na terasu i popušim jednu cigaretu.

To što mi je sada lepo, a još uvek nema famoznih 5 valjda znaci da sam zaista srećna.Jel?:)

Uglavnom, nekome ko vodi jedan prilično ozbiljan život ne bi trebalo da ovoliko šarenih zjala arlauče po glavi?

Hm...

I, da se razumemo (ako nismo prvi put), nisam ja uvek ovakva....tralalalala-kez nego samo evo sad i oko pet.

Ali, hej idem na moree!Na dan! Na super!

A taj put je tek prica:Zovem ja danas autobusku stanicu u Nišu i pitam koliko košta povratna karta. (idem u Crnu Goru) Službenica mi kaže da je cena povratne karte :15370.

Ja zblanuto spuštam slušalicu i vec krećem da očajavam. Onda shvatam (posle doduše 2 sata i kukanja mnogobrojnim prijateljima, braći i kumovima) da je to nemoguće i zovem stanicu opet.

Dobijam novu informaciju: Povratna karta košta 1300!!

Što je podjednako nemoguće.

Na kraju dobijam info od drugarice da je 4 hiljade i nešto....dokle je ovaj svet došao kad se ni na Drugaricu koja je za informacije zadužena ne možeš osloniti...

Ali, ja ću otici, zaista pa makar biciklom. Tamn da naučim da vozim i to čudovište :)

 

 

 

Previše radim,

previše razmišljam,

previše pušim,

previše sam neuredna, 

previše posesivna,

previše nesigurna,

ali sam nadasve simpatična.

 

I svesna sam da ovo zvuči kao onaj krš Merlinkin citat koji svi šeruju na fejsu...Dragi moji, previše me zabole.

Radim po ceo dan, i onda dodjem kući i nemam kome da kažem ni "mrš!"

Imam momka koji trenutno radi u Crnoj Gori i nismo se videli mesec dana.

Imam bivseg momka koji je divan ali me jako potresa.

Prvog sa spiska volim kako treba.

Drugog kako ne treba.

Nemam TV.

Kompjuter mi je na servisu vec mesec dana.

Ovaj sa kog kucam je krntija koja se sve vreme gasi.

Radio hvata iskljucivo stanice koje mi se ne dopadaju.

Strašno sam usamljena.

Pa, ipak, po prvi put imam osećaj kako će sve biti dobro.

 Idem na more na  jedan dan od kog ću se emotivno izdržavati još nekih trideset.

I stvarno, mislim da mi je daleko bolje nego većini:)

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

 

 

Svim protuvama, slatkisima, vagabundima, boemima, finima i manje finima, onima koji su me voleli (kao i onom sto bi voleo da me je voleo), misticnim i prakticnim,ironicnim i umalo sarkasticnim, lepima,ruznim, dobrim, zlicama, osvajacima i pokleknulima, a mozda cak i najvise pesnicima, slikarima i slobodnim zidarima.

 

Ja se udajem, a vi placite.

Mozda se ne udajem ali evo pricam o tome, dodje vam na isto...

A kada bih bila zvono,

Ja zvonila ne bih.

Već bih bila  od onih matorih teskih, po muzejima sto spavaju

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.