idu dani

Vidite, sada mi je mnogo lepo.

Danas mi je bilo mnogo strašno.

I, da se razumemo, meni je uvek lepo oko 5 ujutru.Tada je najbolja muzika na radiju i super je kada izadjem na terasu i popušim jednu cigaretu.

To što mi je sada lepo, a još uvek nema famoznih 5 valjda znaci da sam zaista srećna.Jel?:)

Uglavnom, nekome ko vodi jedan prilično ozbiljan život ne bi trebalo da ovoliko šarenih zjala arlauče po glavi?

Hm...

I, da se razumemo (ako nismo prvi put), nisam ja uvek ovakva....tralalalala-kez nego samo evo sad i oko pet.

Ali, hej idem na moree!Na dan! Na super!

A taj put je tek prica:Zovem ja danas autobusku stanicu u Nišu i pitam koliko košta povratna karta. (idem u Crnu Goru) Službenica mi kaže da je cena povratne karte :15370.

Ja zblanuto spuštam slušalicu i vec krećem da očajavam. Onda shvatam (posle doduše 2 sata i kukanja mnogobrojnim prijateljima, braći i kumovima) da je to nemoguće i zovem stanicu opet.

Dobijam novu informaciju: Povratna karta košta 1300!!

Što je podjednako nemoguće.

Na kraju dobijam info od drugarice da je 4 hiljade i nešto....dokle je ovaj svet došao kad se ni na Drugaricu koja je za informacije zadužena ne možeš osloniti...

Ali, ja ću otici, zaista pa makar biciklom. Tamn da naučim da vozim i to čudovište :)